Reumatologija
Kontakt : +381 (0) 11 30 99 765
Reumatologija

Živeti sa reumom

Datum : 07. 12. 2010

Sama reč reumatizam odnosi se na različita bolna oboljenja koja zahvataju zglobove, ligamente, tetive, kosti, mišiće ili druge meke strukture u organizmu.

Reumatsko oboljenje može biti akutno, kada se iznenada javi groznica, otok i bol i tada se preporučuje mirovanje. Ako je obuhvaćeno mišićno tkivo, to područje može biti toliko osetljivo da čak i težina odeće može pogoršati bol. Ako se bolest ne tretira pravilno u akutnoj fazi, ona može preći u hroničan oblik kada se javlja bol i ukočenost mišića ili ako su zahvaćeni zglobovi, bol i ukočenost zglobova koji su najčešće praćeni otokom.

Ovim tekstom želimo da pomognemo svima koji pate od nekog od reumatskih oboljenja da sa tom bolešću žive što kvalitetnije i da koliko je moguće nesmetano obavljaju svoje uobičajene svakodnevne aktivnosti.

Koliko često se javljaju reumatska oboljenja?

U svakom narodu koji živi na kontinantalnom klimatskom pojasu pet do deset odsto je obolelih od reume. U Srbiji svaka sedma osoba boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma što je oko 15% stanovništva. Procenjuje se da od reumatskih bolesti pati gotovo 90% osoba starijih od 65 godina.

Prema rezultatima jedne studije koja je ispitivala učestalost reumatskih oboljenja od 1995. do 2007. godine, reumatoidni artritis kod žena je u porastu, za šta se kao verovatni uzroci navode pušenje, nedostatak vitamina D, kao i niže doze sintetskih estrogena u lekovima za kontracepciju.
Jedno od najčešćih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis. To je hronična bolest koja zahvata zglobove, što osobama koje su obolele otežava da obavljaju svoje radne i svakodnevne obaveze i jedan su od glavnih uzroka invalidnosti.

Uticaj vremena i godišnjeg doba

Po svemu sudeći postoji povezanost promene vremena i reumatskog bola kod osoba koje imaju neku od reumatskih bolesti. Tako, na primer, kada je hladno i vlažno vreme, bol se učestalije javlja, a i sama reumatska oboljenja se češće ispoljavaju u proleće i jesen. Leti dok je toplo i suvo vreme bolest se lakše podnosi.

Poznato je da oboleli često po bolu u zglobovima ili mišićima „osete“ da nailazi pogoršanje vremena, odnosno zahlađenje ili kiša.
Uzrok povezanosti promene vremena i pojačanog reumatskog bola leži u promeni vazdušnog pritiska, vlažnosti i temperature. Ova tri elementa se najviše menjaju za vreme zahlađenja i nevremena.

Terapija

Različita reumatska oboljenja leče se lekovima iz raznih grupa, od analgetika i antireumatika, preko kortikosteroida u težim slučajevima i bioloških lekova koji utiču na imuni sistem.

Kod skoro svih reumatskih oboljenje, u cilju olakšanja tegoba, efikasna je primena antireumatskih masti i gelova. Oni su pacijentima dostupni bez lekarskog recepta. I preporučuje se, kad god je to moguće, primena lokalnih antireumatika koji u odnosu na oralne imaju daleko manje neželjenih efekata.

Lokalni antireumatik treba da ima dobru apsorpciju kroz kožu, veliku koncentracija na mestu zapaljenja i mali broj mogućih neželjenih efekata.
Rheumon gel, čija je aktivna supstanca etofenamat, upravo ima sve navedene karakteristike. Pokazalo se da dosta efikasno smanjuje bol, otok i povećava pokretljivost, što i jesu najveće reumatske tegobe.

Osim konzervativne terapije, može se značajno doprineti smanjenju simptoma bolesti primenom fizikalne terapije, laganim vežbanjem uz nadzor stručnjaka, relaksacijom i odmorom, kao i primenom posebnih režima ishrane, odnosno izbegavanjem određenih namirnica, a unošenjem što više voća, povrća, plave ribe i sl.

Fizikalna terapija

Fizikalna terapija ima jasan cilj – da omogući da se i dalje slobodnije krećete. Ona stimuliše mišiće, kosti i zglobove vežbama i drugim metodama. Rezultat koji se postiže fizikalnom terapijom je povećanje jačine, tonusa i opšteg stanja organizma. Fizioterapeut je profesionalac koji razume mehanizam kojim zajedno funkcionišu zglobovi, kosti i mišići i zna kakvi problemi nastaju u toku bolesti i kako ih olakšati fizikalnim metodama.
Kod ranijih stadijuma bolesti, fizikalni terapeut može sastaviti grupu vežbi koje bi doprinele da se izbegnu dalji problemi sa zglobovima.
U uznapredovaloj bolesti, fizikalni terapeut može da pomogne da se poveća snaga i fleksibilnost što usporava tok bolesti.
Fizikalni terapeut pored vežbi koristi i druge strategije za poboljšanje bolesti. Neke od njih su:
- primena toplog/hladnog odnosno toplih ili hladnih obloga, u zavisnosti od slučaja, na upaljena i bolna mesta mogu doprineti da se obolela osoba oseća bolje;
- masaža, koja često bolesnicima koji imaju hroničan bol može smanjiti učestalost neprijatnih simptoma;
- motivacija i ohrabrivanje koji pomažu obolelima da idu napred i da svakim danom postižu bolje rezultate.

Vežbanje kod reumatoidnog artritisa

Kod različitih formi artritisa postoje i različite vežbe, odnosno vežbe koje su naročito korisne za određen tip artritisa. Lekari obično znaju koje vežbe su korisne za koji tip bolnih zglobova.

Iako se već pri samoj pomisli na vežbanje oboleli od reumatoidnog artritisa osećaju umorno, ono ipak može biti baš to na šta treba svaki dan da se navikavaju kako bi olakšali bol i povećali nivo energije.

Studije su pokazale da redovno vežbanje kod reumatoidnog artritisa smanjuje bol i ukočenost zglobova, povećava njihovu pokretljivost i poboljšava psihičko stanje. Osim toga, redovno vežbanje može i da smanji rizik od drugih oboljenja koja se često javljaju kao prateća uz reumatoidni artritis, a to su srčana oboljenja i dijabetes.

Međutim, pre nego što se krene na vežbanje, potrebno je razgovarati sa fizikalnim terapeutom ili lekarom kako bi oni sastavili program vežbanja i dali savete kad i kako da se vežba. Idealno bi program vežbanja trebalo da sadrži aerobne (vožnja biciklom i sl.) vežbe kako bi se ojačala pluća i srce, zatim vežbe jačanja mišića kako bi bili bolja potpora zglobovima, i na kraju vežbe istezanja da mišići budu fleksibilni i olakšaju slobodnije kretanje zglobova.

Aerobne vežbe doprinose i smanjenju telesne težine što doprinosi poboljšanju simptoma bolesti, jer smanjuju opterećenje zglobova, a neke studije pokazuju da aerobno vežbanje smanjuje i upalu.

Vežbe jačanja mišića sprovode se sa manjim opterećenjem, na spravama, sa elastičnim trakama, u vodi i sl., a vežbe u vodi može da upražnjava skoro svako ko ima neku od reumatskih oboljenja zglobova.

Neki od saveta za one koji počinju sa vežbanjem

Važno je početi polako ukoliko skoro niste vežbali. Kako se osećate snažnijim i izdržljivijim, obim i dužina vežbanja postepeno mogu da se povećaju.

Isto tako, važno je obratiti pažnju na svoje telo. Ukoliko je određeni zglob veoma upaljen, vežbajte tako da se on ne aktivira a ostali delovi tela neka vežbaju. Normalno je da osetite napetost mišića nakon vežbanja, ali pojačan bol u zglobovima bi mogao da znači da ste preterali i da bi trebalo da smanjite intenzitet vežbanja. Isto tako ukoliko osetite neuobičajen i trajan umor, slabost, ograničenu pokretljivost, kontinuiran bol (koji traje više od 1 sata nakon vežbanja), znači da su vežbe koje ste upražnjavali bile prenaporne za vas.
Nekoliko važnih koraka za početak:
- razgovarajte o vežbanju koje je idealno za vaš slučaj sa vašim lekarom;
- počnite sa vežbanjem pod nadzorom stručnjaka kao što je fizikalni terapeut ili profesionalni trener;
- primenite toplotu na osetljive zglobove (nije obavezno, mnogi počinju vežbanje na ovaj način);
- najpre se zagrejte i istegnite vežbama u pokretu;
- počnite vežbe za jačanje mišića sa malim težinama;
- polako napredujte;
- možete koristiti hladne obloge nakon vežbanja (nije obavezno, mnogi ovako završavaju);
- dodajte aerobne vežbe;
- ukoliko se zglobovi upale, postanu bolni ili crveni, razgovarajte sa lekarom da nađete uzrok tome i uklonite ga;
- izaberite program vežbanja u kome najviše uživate i nastojte da vam to pređe u naviku.

Koliko često vežbati?

Aerobne vežbe mogu se upražnjavati svaki dan ili najmanje svaki drugi dan, dok bi svaki drugi dan trebalo vežbati za jačanje mišića osim u slučaju da osećate jak bol i otok u zglobovima kada je potrebno mirovati. Vežbe izdržljivosti trebalo bi sprovesti tri puta nedeljno po 20 do 30 minuta, osim u slučaju otoka i jakog bola u zglobima.

Ishrana

Prema nekim istraživanjima, pokazano je da ljudi koji žive na primorju ređe oboljevaju od reumatskih bolesti. Razlog tome mogao bi biti u ishrani bogatoj ribi koja sadrži omega 3 masne kiseline koje su se pokazale kao korisne kod reumatskih bolesti. Sa druge strane, ishrana koja je bogata proteinima mesa može pogoršati stanje bolesti, pa se preporučuje izbegavanje ishrane koja obiluje mesom i proteinima životinjskog porekla, sirom, mlekom. Mesni obroci mogli bi se ograničiti na najviše dva puta nedeljno. Mesne prerađevine takođe se ne preporučuju budući da obiluju konzervansima koji mogu izazvati alergijske reakcije na zglobovima.

Unos proteina može se nadomestiti proteinima iz plave ribe i biljnim proteinima iz biljnih namirnica koje ne sadrže gluten. Naime, neke studije govore da gluten može biti krivac pogoršanja reumatske bolesti tako što može pokrenuti imunološku reakciju, koja u slučaju reumatoidnog artritisa može pogoršati stanje obolelog. Stoga se ne preporučuje konzumacija pšenice (beli hleb), kukuruza i sl. žitarica. Hrana bogata jodom takođe može biti korisna u ovim stanjima.

Preporučuje se i da svako utvrdi koje namirnice mu prijaju što se tiče simptoma bolesti, a koje ne.
Nekad je, u toku nastupa akutne faze bolesti, korisno sprovesti kratkotrajan post, odnosno gladovanje od par dana, ili unositi samo one namirnice koje su korisne kod reumatoidnog artritisa. Zatim ishranu obogatiti ribom, voćem i povrćem, koštunjavim voćem, sojinim mlekom i sl.

Preporučljivo:
- voće (pomorandže, kivi, ananas, grožđe, dinja, jagode…)
- povrće (brokoli, blitva, kupus…)
- plava riba
- maslinovo ulje
- sojino mleko

Ne preporučuje se:
- meso
- mleko
- sir
- kukuruz
- pšenica, beli hleb…
- šećer
- kafa
- alkohol
- suncokretovo ulje
- suhomesnati proizvodi…

Reumatske bolesti mogu se ublažiti, ali se ne mogu u potpunosti izlečiti. Zato je od velike koriste za ove pacijente da isključe loše životne navike (kafa, nikotin), a da se pravilno hrane i redovno vežbaju. Uz medikamentoznu terapiju i redovne lekarske kontrole, ovi saveti će u velikoj meri doprineti da se tok bolesti uspori i olakšaju tegobe koje ih prate.